Sirena

Bez snage da održim glavu iznad vode, san me vuče u morske dubine. Zavija lagano u morske trave, ukrašava mi kožu školjkama. Pretvorena u morsku vilu, Ja sam Sirena beličaste puti. Nagli huk tišine, i zvonki eho pesme koju sviraju korali, još jedna oda svetlosti iznad mene. I tako snažno odjekuju mojom usamljenom dušom (Da, najlepše se peva kad si očajan!) Lutam, i lutaću večno u beskrajnom plavetnilu. Svojim glasom lomiću lađe o crne morske hride. Nesvesno... Zavodljiva, opojna pesma je samo moj vapaj za Jedinim koji nikada neće doći. Melodija koja nežno ispunjava vodene atome oko mene i izlazi na površinu kao greh koji treba da se skriva u mojoj praznini.Plač nadglašava riku talasa...