Neće me zarobiti

...Rastanci, sastanci... Putovanja i umor koji posle njih ostaje kao trag. Umor od 1000 i 1000 lica koja kao reka proteknu kraj mene... I blistavi pojedinci kojima se sasvim spontano osmehnem, da pokažem bar na tren da su Posebni! Za mene... Ma ,zar sam im ja uopšte bitna! Kako je čudno da šetam Sama u velikom gradu, koji je jedna bučna asfaltna zver. Grad blještavih reklama i nemira. Ja, ’ devojka sa sela’. I lepo mi je al’ nikad neću postati mehaničko biće koje žuri za svojim idealima. Živeti polako i uživati je lična Nirvana. Malo ko to ume (Ljudi, novac je manipulator! Osvestite se!) I plašima vas se! Bezlični i isti... Htela bih da obojim ovo sivilo. Bojom svesti! Pa, vi i ne vidite Nebo, ne čujte ptice ... Gde sve ovo ide?  Zar dozvoliti da se sve uzvišene senke izgube? Dopustiti mirisu deponije da nagriza pluća? Ne! Ja ću se uvek vraćati svom gnezdu...