Fragmenti Uspomena

Nedostaješ mi,                                                                                                                                            Ti i sve...   

Sve slatke sitnice kojima mi pomažeš da mi vreme brže prođe! Jer, sebi sam jasno dala do znanja! Ti si sad ovog trena Tu, a sutra već ko zna gde!  Život je samo Trenutak u beskraju, ništavilo... I treba mu maksimalno iskoristiti svaki sekund! I koristim ga, ubijam samoću tvojim usnama. I volim svaki delić od koga si sazdan! Neobičan! Svoj... Al’ neću te voleti! Nikad... Jer znam da niko nije vredan više mojih suza. Sad razumeš zašto ti govorim ’Mrzim te! ’. To je najviše što mogu da dam! Ljubav više nestanuje u mojim grudima... I moji pogledi su tupi! Odlutaju... Tu smo, Ti i Ja, al’ nema Nas! Dok se vrtimo biće nam lepo, kad padnemo, otićićemo svako svojom stazom. Pamtiću te uvek! To zapamti. Pamtiću Tebe i i ’Naše trenutke’ ... Kada me čekaš, na stanici, da ti doputujem. Nestrpljivo i razdragano. I svaki zagrljaj, snažan, mirisan... Da mi se njime odužiš za svo vreme koje si proveo bez mene. Kada te, uhvatim za mali prst dok šetamo Sami u svom svetu. I smejemo se, svako za sebe... Bezveze! I svako tvoje ’Ne znam’ mi zvuči slatko! Možda me nisi ni razumeo šta sam ti rekla. Noći bez sna, ti i ja. U toploj, malenoj sobi! S prozorom u neki drugi svet, bez bola. Talasi poljubaca, kojima se zapljuskujemo kao da nam je poslednji dan na ovome svetu! Umor i otvaranje očiju uz prve jutarnje zrake. Tada je sve najiskrenije! Osmesi, grimase, stih koji mi šapućeš na uho... ’Morala bih da krenem!’, i hodamo a ne hoda nam se, ostala bih uz tebe još samo malo...  

Laku Noć, Nesanice

Noć  smenjuje dan, i tako u krug, iznova i iznova čekamo zore! Divne noći pod vedrim, zvezdanim nebom. Pije se, peva i voli uz veliku dozu ne spavanja. Leto je u jeku,a meni je sad ovog trena San preko potreban. Borim se sa Snom i Zamišljenošću, odsutnog pogleda, koji mi polako prži svetlost sveće. Ne govori mi se! Odvajam se od sveta! Ne mogu ni da se opijem ... Misli mi je ukrao On ove Noći (možda i sledeće!) Naša pesma i želja da te Sanjam. Sve me vuče u moju usamljenu postelju! Iznurenog pogleda tražim smisao u besmislu. A znam da u tome neću uspeti! Svi oko mene u svom svetu ... Bol, očaj, smeh, i glupa muzika! Gorka tečnost klizi niz grlo! Možda će svojom ogorčenošću oterati San koji je tik na korak od mene. Neću da ih ostavim,  previše su mi dragi... Svi! I odolevam njihovim molbama da ostanem. Predajem ti se! Hrlim kući putem tople noći. Čeka me moj krevet, moj jastuk napunjen snovima. Ja sam pobedila! I kažem, u Ništa ’Laku Noć Nesanice!’  ...

Šta vredi boriti se sa sobom ?

Opet iznova i iznova, nailazi oblak! I kiša tuge me bezdušno kupa usamljenošću. Čekam bolje dane! Da se sretnemo... Noći, zore i opora vina! Hladno je bez zagrljaja i Tebe pored mene! Opet sam postala zavisna, dozvolila sebi da se navučem na Bliskost. Viknula bih, ’Voli me’ , al’ bih time samo pregazila svoj ponos.  A gde je Ljubav? Možda je nikad nije ni bilo... Pre bih rekla, ’ Potreba da se ubije samoća! ’ Crvena boja ljubavi u mom srcu je Umrla, kažem! Varam se, a previše se dugo poznajemo, Moja duša i ja! Voleće... znam da hoće! To je moje Prokletstvo! A gde Ljubav vodi?  U brige, čežnje, usamljenost, zamišljenost, otuđenost... I ove noći, dok tiha klavirska deonica odzvanja mojom sobom,              ( The Fear Of Being Alone), stavljam svoje Srce u kavez da se bori s Ljubavlju!

TO/DIE/FOR - 'No Turning Back'

No turning back
I will fall,
No-one can catch me
I'll break my own bones
My soul is ruined can't you see,
I'm dead like a stone
Living dead as they say,
Show me how to live
No... still you can't save me!

(Even you can't stop me)

Watch me now…
And how I'm sliding down,
Into the stream of eternity
Someday…
You will follow,
You'll fall like I do
Like I do now!!!

Can't find a thing that I could respect inside me ,
My innocence was too fragile
It withered away,
I don't want to paint life in rosy colours
No turning back
How sad... it is not what I wanted…

'Deca' Noći, Ti i ja...

Mesec je gospodario nebom te noći, oterao oluju koja je pratila moj dolazak.Izmaglica Njegove svetlosti, ljubila me je kao ti... Hladno! Kao ciča zima u vreloj sobi tvog srca! Svu noć, dok nas umorne nije zatekla zora. Zagrljene, mamurne od poljubaca. I ples kojim smo hodali blatnjavom ulicom, izmučen, malaksao, bio je topao i mio... Nisam htela da odem ... Ne još! I kako da ti kažem da mi je zapravo lepo s tobom!? Neću! Sebična sam,ali lakše mi je tako! I volim da te ljubim samo tako iznenada. Jer volim miris tvoje kože... Volim što smo Frikovi! Al’ nemamo šanse! Dobro poznajem svoje Prokletstvo. Ljubav nije za mene, nikad bila niti će ikad biti. Zato ću uživati u svetlosti koliko god trajala. Pa gde nas odnesu Noći...

' My Abandoned Moon '

 

Tuga je... kad neko odlazi

 

"If I die young, bury me in satin
Lay me down on a, bed of roses
Sink me in the river, at dawn
Send me away with the words of a love song"

Suton je potonuo na dno duboke plave zore,
bez tebe... A tek što si počela da živiš svom svojom snagom.
Puna ambicija, snova, željna uspeha! Sve se to raspuklo u jednom trenu,
kad si sklopila oči, Zauvek!
Sitna se kiša rasula jer su i oblaci bili isuviše tužni da gledaju tvoju tragediju!
I ostaćeš uvek nasmejanog lica u našim mislima...
Ne boj se, gde god da si, naše misli  će te čuvati od Zaborava!

Muškarac slomljenog srca

Izvan svakog fantaziranja, i sveta mašte, muška tuga je jedna strašna mračna zver.
Povređen muškarac pati u tišini, bez oluje. Škrguće zubima i ugrize se za jezik svaki put kad poželi da
krikne od bola.I kao najbolji glumac pod svetlošću pozornice, glumi da mu nije stalo!
I sve to radi samo da sebe ne bi gledao slomljenog i romantičnog. A dobro znam da slomljeno srce u 
muškim boli jednako kao i u ženskim grudima! Mada, priznajem da Oni veoma vešto
umeju pod maskom namrgođenog lica skriti ' agoniju raspale veze ' ...Zakopavaju svoju tragediju,
krivicu, emocije ...sve! Daleko od sveta, od sviju pa čak i od sebe samih!
O svom Bolu pričaju samo jednom.Uz muziku i pijani! Sa očima koje se cakle, al' suza retko kad padne!
To je Njihovo prokletstvo...

(* Čast izuzecima!)