Samoća .

Samoća je porok, jedna odvratna zla gospođa! Ona me proganja, kinji! Ne da mi ni da provirim iz svoje ljušture. Njeno carstvo se prostire u svakom kutku moje sobe. A prisustvo Nje me sve jače steže za vrat kada počne da zalazi Sunce! Onako u tajnosti ... Nekada se usudim i pobegnem od Nje. Zalupim joj vrata pred nosem, i odem među ljude. Tu sam slobodna, letim! Nasmejana kao dete. Izvan njenog domašaja...  A onda! Ostave me, gurnu me nazad u moju sumpornu rupu da trunem uz tužne tonove koji se šire sa zvučnika. Gde sve ovo ide? I zašto ja još verujem da je nekom stalo do mene...

Bez njih, pa i Ne baš uvek...

Svet bez ’Jačeg pola’, A-a! Nikako... Nastala bi opšta katastrofa, kad bi, Mi, žene ostale same na svetu! Apokalipsa ili nešto slično... Mene, npr. Ubila bi Izvesnost svih stvari. Uvek bi se sve dešavalo po planu, a to bi me nateralo da sebi ’prosviram’ glavu, u najboljen slučaju!                                                  ... Ne bi bilo nikog da me Ne Nazove, kad je rekao da će zvati! Ne bi bilo nikog ko bi me ostavio da čekam uzaludno! Imala bih i previše vremena! I niko mi ne bi prebacivao što gledam ’Seks i grad’ od jutra do mraka! Al’ tu dolazimo do onoga da bez Njih ne bi ni bilo moje omiljene serije! Uzbuna! Uvek bi nedostajao Zaplet! Jer, o čemu bi njih četiri uopšte razgovarale!? Bez muškaraca nema ni Zapleta u našim životima! Tačka. E sad, navela sam sebe da dođem do čudesnog termina ’BITI SINGL!’ Iz prve ruke mogu reći da nije ni malo lako. Pogotovo Ne! kada ste osetljiva osoba željna pažnje. Ali sve loše, donosi sa sobom i nešto dobro! Ja, kao ’Singl devojka’, uspela sam da predahnem od napornog prilagođavanja ’Srodnoj duši’ i da  se opustim u čistim zadovoljstvima života. Ne jurim okolo i ugađam samoj sebi! A uz to se u ogledalu sebi kunem da neću postati egoista. Neverovatan je osećaj upoznavati sebe svakog dana sve više, a uz to sagledavati svoju snagu u najrazličitijim situacijama. Učiti sebe da se boriš Sam. Borba je dobra. I uvek poželjna... Pogotovo kada iz nje izađete kao pobednik. Sami! Bez ičije pomoći! Srećni kao SINGL! ...

Vatromet Tuge i Obećanja

Tell me, Dead Rose, why you're NOT calling my name?

 Stari osećaj, samoća! Kad mi sav alkohol ispari iz vena, šta mi ostane ? Glavobolja! Praznina! Da, Praznina koja duva hodnicima moje duše otkad znam za sebe. I svi me napuste... Pitajte! ’Kako si?’ Rećiću, slagaću : ’Sve je uredu!’, al’ biće mi lakše kad bih samo znala da bar jedna, jedina osoba na ovom svetu iskreno misli na mene! Ali, Ne! Ponovo mi tužna pesma odjekuje sobom (’’ Tie Me A Rope...While You Calling My Name ’’). Da, mislim na Tebe i na sve reči koje su Delovale iskreno, na reči uz koje sam zaplakala.Gledala te u oči, držala te za ruku! Ja, mala budala... Pod svetlima i bukom vatrometa koji je slavio moje Obećanje. Biću Tvoj anđeo... od sada, pa Zauvek dok je sveta i vremana. Pozovi bar ti moje ime... Pozovi me u pomoć! Da ti doletim na rame! Da lečimo razumevanjem naša slomljena srca, izneverena... 

Dva Prokleta bića u pogrešnom svetu.

Fragmenti Uspomena

Nedostaješ mi,                                                                                                                                            Ti i sve...   

Sve slatke sitnice kojima mi pomažeš da mi vreme brže prođe! Jer, sebi sam jasno dala do znanja! Ti si sad ovog trena Tu, a sutra već ko zna gde!  Život je samo Trenutak u beskraju, ništavilo... I treba mu maksimalno iskoristiti svaki sekund! I koristim ga, ubijam samoću tvojim usnama. I volim svaki delić od koga si sazdan! Neobičan! Svoj... Al’ neću te voleti! Nikad... Jer znam da niko nije vredan više mojih suza. Sad razumeš zašto ti govorim ’Mrzim te! ’. To je najviše što mogu da dam! Ljubav više nestanuje u mojim grudima... I moji pogledi su tupi! Odlutaju... Tu smo, Ti i Ja, al’ nema Nas! Dok se vrtimo biće nam lepo, kad padnemo, otićićemo svako svojom stazom. Pamtiću te uvek! To zapamti. Pamtiću Tebe i i ’Naše trenutke’ ... Kada me čekaš, na stanici, da ti doputujem. Nestrpljivo i razdragano. I svaki zagrljaj, snažan, mirisan... Da mi se njime odužiš za svo vreme koje si proveo bez mene. Kada te, uhvatim za mali prst dok šetamo Sami u svom svetu. I smejemo se, svako za sebe... Bezveze! I svako tvoje ’Ne znam’ mi zvuči slatko! Možda me nisi ni razumeo šta sam ti rekla. Noći bez sna, ti i ja. U toploj, malenoj sobi! S prozorom u neki drugi svet, bez bola. Talasi poljubaca, kojima se zapljuskujemo kao da nam je poslednji dan na ovome svetu! Umor i otvaranje očiju uz prve jutarnje zrake. Tada je sve najiskrenije! Osmesi, grimase, stih koji mi šapućeš na uho... ’Morala bih da krenem!’, i hodamo a ne hoda nam se, ostala bih uz tebe još samo malo...  

Laku Noć, Nesanice

Noć  smenjuje dan, i tako u krug, iznova i iznova čekamo zore! Divne noći pod vedrim, zvezdanim nebom. Pije se, peva i voli uz veliku dozu ne spavanja. Leto je u jeku,a meni je sad ovog trena San preko potreban. Borim se sa Snom i Zamišljenošću, odsutnog pogleda, koji mi polako prži svetlost sveće. Ne govori mi se! Odvajam se od sveta! Ne mogu ni da se opijem ... Misli mi je ukrao On ove Noći (možda i sledeće!) Naša pesma i želja da te Sanjam. Sve me vuče u moju usamljenu postelju! Iznurenog pogleda tražim smisao u besmislu. A znam da u tome neću uspeti! Svi oko mene u svom svetu ... Bol, očaj, smeh, i glupa muzika! Gorka tečnost klizi niz grlo! Možda će svojom ogorčenošću oterati San koji je tik na korak od mene. Neću da ih ostavim,  previše su mi dragi... Svi! I odolevam njihovim molbama da ostanem. Predajem ti se! Hrlim kući putem tople noći. Čeka me moj krevet, moj jastuk napunjen snovima. Ja sam pobedila! I kažem, u Ništa ’Laku Noć Nesanice!’  ...