 |
| |
Stari osećaj, samoća! Kad mi sav alkohol ispari iz vena, šta mi ostane ? Glavobolja! Praznina! Da, Praznina koja duva hodnicima moje duše otkad znam za sebe. I svi me napuste... Pitajte! ’Kako si?’ Rećiću, slagaću : ’Sve je uredu!’, al’ biće mi lakše kad bih samo znala da bar jedna, jedina osoba na ovom svetu iskreno misli na mene! Ali, Ne! Ponovo mi tužna pesma odjekuje sobom (’’ Tie Me A Rope...While You Calling My Name ’’). Da, mislim na Tebe i na sve reči koje su Delovale iskreno, na reči uz koje sam zaplakala.Gledala te u oči, držala te za ruku! Ja, mala budala... Pod svetlima i bukom vatrometa koji je slavio moje Obećanje. Biću Tvoj anđeo... od sada, pa Zauvek dok je sveta i vremana. Pozovi bar ti moje ime... Pozovi me u pomoć! Da ti doletim na rame! Da lečimo razumevanjem naša slomljena srca, izneverena...
Dva Prokleta bića u pogrešnom svetu.
Нема коментара:
Постави коментар