Noć smenjuje dan, i tako u krug, iznova i iznova čekamo zore! Divne noći pod vedrim, zvezdanim nebom. Pije se, peva i voli uz veliku dozu ne spavanja. Leto je u jeku,a meni je sad ovog trena San preko potreban. Borim se sa Snom i Zamišljenošću, odsutnog pogleda, koji mi polako prži svetlost sveće. Ne govori mi se! Odvajam se od sveta! Ne mogu ni da se opijem ... Misli mi je ukrao On ove Noći (možda i sledeće!) Naša pesma i želja da te Sanjam. Sve me vuče u moju usamljenu postelju! Iznurenog pogleda tražim smisao u besmislu. A znam da u tome neću uspeti! Svi oko mene u svom svetu ... Bol, očaj, smeh, i glupa muzika! Gorka tečnost klizi niz grlo! Možda će svojom ogorčenošću oterati San koji je tik na korak od mene. Neću da ih ostavim, previše su mi dragi... Svi! I odolevam njihovim molbama da ostanem. Predajem ti se! Hrlim kući putem tople noći. Čeka me moj krevet, moj jastuk napunjen snovima. Ja sam pobedila! I kažem, u Ništa ’Laku Noć Nesanice!’ ...
Нема коментара:
Постави коментар