I kad legnemo,slike zaigraju pred očima... Sve one slike koje su nas prethodnog dana dotakle, rasplakale ili nasmejale. Sve se nekako skupi u tih par trenutaka pre nego što zaspimo. Uvek sam se divila ljudima koji lako zaspu,kao da nemaju ništa na pameti. A ja... zore i zore budna dočekala. Mnogi kažu da je to bolest. Ja to zovem Darom. Ne znate kako je lepo budan sanjati, na mesečini plesati. Noću kad sve utihne,osećanja i razum se nekako izoštre. Čitav dan dobije nove boje, i odluke koje morate doneti dobijaju neku novu veličinu. Sve je staklasto, kristalno. Staklene perle rasute po podu kao da plešu. Graciozno. Laganom piruetom proleću mi pred očima. Noć je moj najbolji prijatelj. Noću je bol jača, suze teže, smeh glasniji. Noću je sve magija. Probajte ponekad zaspati na travi, slušati kišu do 5 ujutro, gledati sunce kako izlazi… Šetati tišinom... I ako možda niste tamo gde želite biti, makar za tren će Vam se sve daljine približiti.
Нема коментара:
Постави коментар