Noćni Leptir

Maleni moji, odakle dolećete? Šta krijete u vašem bezumnom letu, u sigurnu smrt!?  Koji je to nagon jači od razuma... Ljubav, za svetlošću, baš kao moja potreba za Ljubavlju! I ja bih skočila u reku svetlosti samo da bi ’’Ljubav pobedila’’.  Maleni leptiru noći, pali andjele, dozvoli da gordost spali tvoja nežna krila. Nemoj protraćiti svoj kratki vek! Leti visoko, nek te svetlost vuče ka sebi kao vrtlog strasnih osećanja. I spusti lagano svoje telo na usijanu staklenu površinu. Blesak! I sad si slep za ovaj svet... Ali otkrivaš svet Imaginacije, maleni umetniče! Ne mrdaj! To je naređenje. Gubi dah polako, i slušaj kako ti srce gubi otkucaje sve do posledanje tišine koja će ovaj put biti toliko glasna. Čućeš glas u glavici, ’’Vredno je mreti za ovaj tren’’ . Već u sledećem momentu od tebe će ostati samo prah, pepeo nošen vetrom uzdaha... Pokriće te zaborav!